Biografija
Miloševa trkačka priča počela je u Beogradu na Adi Ciganliji, leta 1991. godine. Samo godinu dana kasnije postao je dvostruki prvak Jugoslavije u kartingu. U želji da proveri koliko vredi njegov talenat i na međunarodnoj sceni, 1993. godine odlazi u Italiju, zemlju najrazvijenijeg karting sporta na svetu. U takvoj konkurenciji, Miloš prve sezone postaje regionalni šampion Italije, osvaja drugo mesto na Zimskom kupu i veoma uspešno vozi u još desetak trka. Dobra najava za uspešnu karijeru!
Odličnim vožnjama i pobedama na međunarodnim trkama u toku 1994. godine, definitivno potvrđuje svoje vrednosti. Vicešampion Evrope postao je u Portugaliji (Braga), dok je na Svetskom šampionatu u Italiji (Ugento) bio treći.
Iste godine, proglašen je i za vozača godine u Jugoslaviji.
Internacionalnu slavu i najveći uspeh u kartingu Miloš beleži 1996. godine kada postaje najmlađi pobednik Svetskog kupa, „Trofej Airton Sena“.
Kao svetski šampion dobija poziv od Svetske automobilske federacije (FIA) da učestvuje u prestižnoj karting trci u pariskoj dvorani „Bersi“, koju krajem svake godine najbolji karting vozači sveta voze sa vozačima Formule 1.
Iste godine pohađa i uspešno završava školu „Henry Morrogh“ na Formuli Ford.
Tokom 1997. godine vozeći i dalje karting, pohađa i uspešno završava i školu „Jim Russell“ na Formuli Vauxhall u Engleskoj. Na kraju ove godine, pobeđuje u završnoj trci u Doningtonu, zvanično se oprašta od karting takmičenja i započinje u jednosedima novu eru svoje karijere.
Tako 1998. godine vozi Britansko prvenstvo Formule Vauxhall Junior. Vozi 12 od ukupno 16 trka u sezoni. U to vreme najteže juniorsko takmičenje ove vrste u svetu Miloš završava kao deseti u generalnom plasmanu. Beležio je rezultate od četvrtog do osmog mesta.
U 1999. godini Miloš odlučuje da se takmiči u Britanskom šampionatu Formule Vauxhall. Postiže dve pobede, tri treća mesta i osvaja dve pol pozicije. Gubi šampionsku titulu u pretposlednjoj trci kada mu otkazuje menjač. Ovo je jedina trka u celom šampionatu u kojoj odustaje i ne osvaja nijedan bod. Na kraju sezone zauzeo je četvrto mesto u šampionatu sa 109 bodova.
U Formulu 3 prelazi 2000. godine. Vozi šampionat Velike Britanije, ali nažalost, zbog pogrešnih odluka njegovog tadašnjeg menadžmenta, bio je primoran da vozi za ekipu koja je debitovala u ovom šampionatu. Ekipa nije uspela da mu obezbedi odgovarajući “paket”, ni na jednoj trci. Pet trka ne završava zbog tehničkih kvarova. I u takvim uslovima, Miloš uspeva da osvoji 41 bod i završi šampionat na 11. mestu.
Iste godine pored 14 trka u Velikoj Britaniji vozio je i četiri međunarodne trke – „Marlboro Masters Zandvoort“ (Holandija), Grand Prix Macau (Makao), „Super Prix Korea“ (Južna Koreja) i „Eurocup Grand Prix Pau“ (Francuska), na kome osvaja sedmo mesto.
U 2002. godini Milošev najveći problem je materijalne prirode. Zato se odlučuje da iz Velike Britanije pređe u Italiju i tu vozi Italijanski šampionat Formule 3. Po prvi put, od kada se takmiči u jednosedima, pruža mu se mogućnost da vozi u dobrom timu (Target Racing) koji je mogao da mu obezbedi sve ono što mu je bilo neophodno za pobedu. U ovakvom okruženju Miloš ubedljivo osvaja šampionsku titulu sa 5 pol pozicija, 5 pobeda i 3 podium plasmana.
Zahvaljujući ovim rezultatima dobija pravo na “super licencu”, tj. pravo da učestvuje u šampionatu sveta Formule 1.
godine Miloš je hteo da se takmiči u Internacionalnom šampionatu Formule 3000. Ipak, problemi finansijske prirode su ga primorali da nađe drugo rešenje. Michel Lecomte, vlasnik francuskog tima “Epsilon by Graff”, pružio mu je šansu da se takmiči u novom šampionatu “World Series Light”. Završava na trećem mestu u generalnom plasmanu. Bio je jedan od učesnika u borbi za titulu do same završnice sezone.
Iste godine dobija i specijalno priznanje za lični doprinos razvoja karting sporta, „Karting History Makers“, od strane Svetske automobilske karting federacije CIK-FIA.
- godine Miloš osvaja još jednu titulu. Zajedno sa timom “Vergani Formula“ pobeđuje u šampionatu World Series Light sa 9 pol pozicija, 7 pobeda, 7 najbržih krugova u trci, 9 podijum plasmana i dva “het-trika”. Posle ovako izuzetne sezone i titule u kategoriji World Series Light, jedini logični korak za Miloša je bio da nastavi svoju karijeru u šampionatu World Series 3,5.
Zahvaljujući novčanoj nagradi koju dobija osvajanjem titule u šampionatu “World Series Light”, Miloš uspeva najzad da dođe do kategorije od “3000 cc”, tj, u šampionat “World Series by Renault”. Ipak, ta nagrada, zajedno sa sponzorstvom koje uspeva da prikupi, nisu bili dovoljni da obezbede Milošu mesto u dobrom timu. Ovaj problem je bio stalna prepreka Milošu tokom ove i naredne 2006. godine. I pored ovako teških uslova, Miloš uspeva da tokom ove dve teške sezone osvoji 3 podijum plasmana, 1 pol poziciju i 1 najbrži krug u trci.
Miloš započinje 2007. godinu u šampionatu “World Series by Renault” po prvi put u jednoj od boljih ekipa. Bori se za šampionsku titulu do poslednje trke u sezoni, pobeđuje 2 puta i još 4 puta se penje na pobedničko postolje. Osvaja treće mesto u generalnom plasmanu šampionata.
Te iste godine, zahvaljujući osvojenim rezultatima, Miloš dobija specijalno priznanje “SPORTBEST 2007” od strane AUTOBEST organizacije za najboljeg vozača centralne, jugoistočne i istočne Evrope za 2007. godinu. Žiri je bio sačinjen od 15 predstavnika iz 15 zemalja.
godine Miloš prelazi u GP2 seriju, s tim što je primoran da se pridruži ekipi koja je prethodne sezone završila na poslednjem mestu. Ipak pozitivno završava šampionat “GP2 Asia”, sa rezultatima koji su iskazali njegov veliki potencijal. Posle učešća u šampionatu “GP2 Asia” prelazi u “GP2 Main Series”, ali posle samo dve trke (Barselona i Istanbul) odlučuje da se povuče iz šampionata s obzirom na kompletnu nekompetitivnost njegovog tima.
S obzirom na globalnu finansijsku krizu, Miloš odlučuje da u 2009. godini učestvuje u novom šampionatu Formule 2. Ovaj novorođeni šampionat imao je “na papiru” prioritetni koncept ravnopravnosti, ali to u stvarnosti nije bilo tako. Iako je imao najviše tehničkih kvarova u odnosu na bilo kog drugog svog konkurenta tokom sezone, Miloš završava šampionat na 9. mestu, osvaja dva podijum plasmana i jedan najbrži krug u trci.
Početkom 2010. godine Miloš potpisuje ugovor sa američkim timom Formule 1 USF1, verujući da je ovim ugovorom ostvario svoj krajnji cilj. Nažalost, neposredno pre početka samog šampionata, USF1 odustaje od učešća zbog finansijskih problema i Miloševa namera da debituje u Formuli 1 odlaže se, s obzirom da su u međuvremenu ostala slobodna mesta već bila popunjena.
Tokom 2011. i 2012 godine učestvuje u nekoliko trka Svetskog FIA GT1 šampionata, vozeći legendarni Ford GT40.
U 2014. godini, Miloš je vozio za italijanski tim Bonaldi Motorsport. Delio je auto n. 3 sa Italijanom Edoardom Piskopom. Zajedno su ostvarili veliki uspeh i postali evropski i svetski šampioni u kategoriji “Lamborghini Super Trofeo”. Njihov uspeh je još veći ako se uzme u obzir da u istoriji ovog šampionata nikada nisu osvojili titulu vozači koji dele auto.
Zahvaljujući postignutim rezultatima u prethodnoj sezoni, kompanija Lamborgini odlučuje da Miloš u 2015. godini postane član njihovog fabričkog tima. Radi na razvoju novog Lamborginijevog trkačkog automobila Hurakan GT3. Vozi nekoliko trka, uključujući i trku 24 časa Barselone kao pripremu za narednu trkačku sezonu.
Postaje i njihov “frontman”, učestvuje u svim marketinškim i propagandnim programima Lamborginija. Povezano sa ovim delom Miloševog posla u Lamborginiju, Miloša možete videti i u italijanskom dugometražnom filmu “Veloce come il vento” (“Brz kao vetar”) koji je režirao poznati italijanski reditelj Mateo Rovere, a glavne protagoniste filma glume Matilda De Angellis i Stefano Accorsi. Naravno, i u ovom filmu Miloš vozi Lamborgini.
U 2016. godini Lamborgini odlučuje da Miloš zajedno sa Patrikom Kujalom učestvuje u najkompetitivnijem evropskom šampionatu za trkačke automobile tipa GT3. Radi se o nemačko-evropskom šampionatu “ADAC GT3 Masters”, u kome Miloš i Patrik voze Lamborgini Hurakan GT3. A servis na trkama daje im vrlo poznati italijanski trkački tim Bonaldi Motorsport.
U 2017. godini Miloš po prvi put učestvuje na trci “Daytona 24h”, u jednoj od najprestižnijih trkačkih manifestacija u svetu GT trka. Odustaje radi tehničkog kvara na svom automobilu.
Iste godine vozi “Creventic – International Endurance Series”, dva podijuma, jedno prvo i jedno drugo mesto i drugo u generalnom plasmanu na “Red Bull Ringu”.
Iste godine učestvuje i u “Azijskom šampionatu – Lamborghini Super Trofeo”. Vozi dve trke u kojima osvaja jednu pol poziciju i dve pobede.
U 2018. godini Miloš vozi “Evropski šampionat – Lamborghini Super Trofeo” u klasi PRO-AM, vozi 6 trka bez značajnih rezultata.
Iste godine vozi i jednu trku u “Italijanskom šampionatu GT Cup Endurance” i osvaja drugo mesto.
U 2019. godini vozi po drugi put čuvenu trku Daytona 24h, trku završava kao 15. u generalnom plasmanu, nažalost trka je prekinuta radi jake kiše.
U 2020. godini Miloš opet učestvuje u Evropskom šampionatu Lamborghini Super Trofeo u klasi PRO, postiže jednu pobedu, dva druga mesta i jedno treće mesto, završava šampionat u generalnom plasmanu na 6. mestu.
U 2021. godini nastavlja da učestvuje u Evropskom šampionatu Lamborghini Super Trofeo, ovog puta u klasi PRO-AM. Postiže 5 pol pozicija i dva treća mesta na podijumu.
Iste godine učestvuje i u “Italijanskom šampionatu GT Cup Endurance”, postiže jednu pol poziciju i dve pobede.
U 2022. Miloš opet učestvuje u Italijanskom šampionatu GT Cup Endurance. Postiže tri pol pozicije, dve pobede, jedno drugo i jedno treće mesto. Sa ovakvim rezultatima osvaja šampionsku titulu.
